Kako je muzika spojila mlade Srbe, Albance i Bošnjake sa severa i juga Mitrovice? Evo priče o njima...

Ljeku, Zlatka, Ildu i Tringu, u gradu koji godinama deli, spojila je muzika.

Rok je omladinu Mitrovice upoznao sa vršnjacima 's one strane', ali i sa samom 'onom stranom' njihovog rodnog grada.

Mitrovica je od rata na Kosovu 1999., podeljena na južni, većinski albanski, i severni, uglavnom srpski deo. Od nedavno, grad je i zvanično administrativno podeljen na Južnu i Severnu Mitrovicu. Stanovnici i jednog i drugog dela svoj svakodnevni život žive odvojeno.

Da nije bilo rok škole, ni ovih četvoro mladih se verovatno ne bi sreli.

"Sviđa mi se atmosfera ovde. Mnogo je kul. Svi su spremni da pomognu. Muzika nas spaja", kaže pijanista Zlatko.

"Dobro je što su bendovi pomešani, što su mladi i sa severne i sa južne strane. Upoznala sam nove ljude i družimo se. Osim muzike, najvažnije nam je i druženje", ističe vokalistkinja Ilda.

Muzika nas spaja: Zlatko

Ljeka iz južnog dela grada navodi da Mitrovica definitivno zaslužuje rok školu, uzimajući u obzir da je grad i ranije bio poznat po roku.

Mitrovica Rok Školu (Mitrovica Rock School) pokrenula je Amerikanka sa adresom u Holandiji, Vendi Hasler-Forest.

Škola je pri osnivanju 2008. godine kao nevladina organizacija funkcionisala odvojeno, južno i severno od reke Ibar koja deli grad. Mladi iz albanske, srpske i bošnjačke zajednice sa obe strane sastajali bi se samo u Skoplju, tokom letnje ili zimske škole, gde bi im se pružila prilika da stvaraju, sviraju ili pevaju u mešovitim bendovima.

"To je ponekad bilo frustrirajuće jer nakon tog ujedinjenja u Skoplju koje je uvek bilo uspešno i koje su deca volela, vratili bismo se u Mitrovicu. Jedni odu na jug, drugi na sever, i to kraj", kaže Hasler - Forest.

Međutim, 2011. došlo se na ideju da najbolji učenici iz oba dela grada formiraju bend i sami rade svoje pesme.

Najvažnije je druženje: Ilda i Ljeka

Taj mešoviti bend uspešno je funkcionisao pet godina, a njegovi članovi sada su učitelji Rok škole. Danas škola broji 13 takvih mešovitih bendova, umesto Skoplja mesto sastajališta je Mitrovica, a u poslednje vreme počeli su i sa zajedničkim nastupima na Kosovu.

"Prošle godine smo pitali učesnike da li bi se osećali sigurnim da vežbaju u Mitrovici ukoliko im se omogući siguran transport, bez prisustva medija, zaštita identiteta i oni su rekli 'da'", ispričala je Hasler-Forest.

Gostovali su i u Prištini i u Gračanici, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, ali Mitrovica Rok Škola ni jednom još nije javno nastupala u svom gradu, Mitrovici.

"Postoji strah od toga da može da se desi nešto ako odu u drugi deo grada, ukoliko ih neko gađa na bini, ili im neko dobacuje", kaže ona. Dodaje i kako "među učesnicima vlada velika zabrinutost od reakcije njihove sopstvene zajednice“.

"Postoji veliki pritisak na njih da se ne bave ovim", ističe ona.

Ipak, Hasler - Forest je zadovoljna dostignućem ove škole i time što danas funkcioniše kao jedna.

"Postavili smo ovaj cilj još 2008, da ljudi zajedno rade svakog dana. Tada je to bilo neostvarivo, situacija nije bila prijatna, tokom 2011. bilo je i problema na na granici i sve je postalo još teže. Nije bilo jasno kuda idemo. Sada je malo opuštenije. Briselski proces je relaksirao situaciju, iako nisu svi sretni oko tog procesa", ističe Hasler-Forest.

Škola trenutno broji 50 učenika od kojih velika većina sada odlazi u 'drugi deo grada'.

"Ranije nisam nikada bio na jugu", kaže Zlatko iz severnog dela.

"Pre sam mislio da je to bilo opasno, ali sada vidim da su ljudi nekako smireniji. Ne osećam se sigurno, naravno, ali znam da imam ljude koje poznajem. Nisam imao neprijatnosti i sve je super za sad", dodaje on.

Ni Tringa ranije nikada nije posetila sever.

"Sada sam već par puta imala vežbe na severu. Nisam imala neprijatnosti. Naprotiv, baš se osećam dobro. Prevoz mi je obezbeđen i u redu je", kaže ona.

Nisam imala neprijatnosti: Tringa
Ljeka do sada nije imao prilike da upozna vršnjake iz srpske zajednice.

"Imamo kej uz reku Ibar, blizu smo jedni drugih, a nikada se nismo ranije družili, kao da živimo u različitim svetovima. Sada se poznajemo, u kontaktu smo putem društvenih mreža i znamo otprilike šta se dešava u obe strane grada", kaže on.

Svi se oni, ipak, nadaju da će jednog dana biti prilike da se predstave i mitrovačkoj publici.

Po modelu mitrovačke, istu ovakvu školu dobio je i Mostar u Bosni i Hercegovini, Mostar Rock School.

(RSE)

BONUS PRILOG

IMA NADE ZA SVE NAS Ko je mladić koji iz ruševina bratstva i jedinstva pruža SVIMA svoje ruke prijateljstva?

Dušan Milenković. Kratko i jasno. Dušan Milenković je mladić koji se bori za dobrobit svih nas. Dečko koji je rođen 1989. godine nije faktički ni zapamtio SFRJ, ali je postavio domaću zadaću starijim generacijama da se zapitaju kako su dozvolili da bratstvo i jedinstvo prodaju za šaku srebrnjaka i svojih ličnih interesa.

Postaje polako aktuelan jer se bori za nešto što nije baš popularno u društvu. Medijske pažnje nažalost nema dovoljno ali polako počinje da se piše o njemu i njegovom radu jer ipak koliko god se mnogima činilo nevjerovatnim takve priče i ideje ipak isplivaju u širu javnost.

Mnogi omladinci danas koji su nezaposleni i neoženjeni/neudate su nervozni, beznadežni i nije im ni do prečih stvari a kamoli nekog bratstva i jedinstva i sličnih stvari.
Međutim, to nije slučaj i sa Dušanom, koji je takođe nezaposlen i neoženjen ali nipošto negativan i nervozan i koji pored svega se bori za nešto što je danas nažalost teško postići jer nema dovoljno pažnje a svi jači mediji su pod kontrolom politike koja opstruira poboljšanje odnosa u regionu iz njima znanih razloga.

Jedna od Dušanovih glavnih poruka je da se u životu mora boriti za neke ideale, za mir i stabilnost, za napredak u društvu. To ako nema posla ne znači da se mora pasti u depresiju, nego se mora djejstvovati, kako individualno tako i zajednički.

"Uzalud nam je živjeti ako nemamo borbu u životu za neke prave vrijednosti. A da li je naciošovinizam prava vrijednost?", govorio je često o tome i govoriće i dalje.

Ovo je poruka ne samo za omladince, nego i za starije generacije, potrebno je da zajednički djelujemo ako želimo postići cilj a ako nam je život bez cilja onda džaba takav život.

Dušan Milenković je predsjednik pokreta NARODNI FRONT. Okuplja sve zainteresovane koji se bore protiv mržnje i svakog oblika šovinizma.

Dušanov rad možete pratiti klikom OVDJE i tako pratiti njegovu fejsbuk stranicu.

Pokret "Narodni front" možete pratiti klikom OVDJE.

Zapratite i podržite Dušanove ideje i zamisli. Svijetla tačka svakako može biti ovo ali složićete se da Dušan baš i ne može sve postići sam, potrebna mu je pomoć NAS.

Za više informacija o Dušanu i njegovim idejama možete pogledati i njegov intervju koji je nedavno dao za našu fb stranicu.