REKORDERI U LJUBAVI Vujka i Vojimir Tomićević u braku već 72 godine

Baka Vujka (90) i deda Vojimir (92) Tomićević iz Ivanjice rekorderi su u najtežoj ali i najlepšoj životnoj disciplini - ljubavi.
"Ona mi je i supruga i prijatelj, najbolji kojeg imam": Vojimir (92) i Vujka (90) Tomićević


Njih dvoje već 72 godine uspešno savladavaju sve prepreke bračnog života i kažu da se vole isto kao davne 1944. kad su se venčali. Tomićevići se rado sećaju prosidbe i šale se na taj račun.

- Bio u selu neki čovek koji me mnogo nervirao, zvao se Vojimir. Kada su mi rekli da treba da me isprose za Vojimira, ja odmah rekoh da neću. Zamalo sve da propadne. Otac mi je tada rekao da je Vojimir iz poštene i čestite porodice, nema mnogo, ali je dobar čovek. To je presudilo, i evo posle 72 godine, nije bilo trenutka da sam se pokajala - kaže Vujka.

Počeli su sa dva zemljana tanjira i jednom šerpom, a danas imaju ono što vredi više od sveg blaga na svetu - dve ćerke i po četvoro unučiča i praunučića. Pričaju da bi, kad bi se nekim čudom opet vratili na početak, opet sve isto uradili jer su, kažu, lepo proživeli.

- Nikada joj nisam rekao ružnu reč, ona mi je supruga i prijatelj, najbolji kog sam imao - priča deda Vojo, koji je u penziju otišao kao vojno lice. Seća se dana kad su zbog posla morali da se sele iz grada u grad.

- Bio sam odan i pošten vojnik, pa me ostaviše da radim pri vojsci. Imao sam samo dva razreda škole, pre podne sam radio vojničke poslove, a po podne pohađao školu. Dođem uveče kući, a moja Vujka sama sa decom, sve završi i sačeka me s večerom. Nadaleko nije bilo takve domaćice. Kad spremi krofne, prste da poližeš - priča deda Vojo, i nežno grli svoju suprugu. Baka Vujka se sa setom seća vremena kada je vladalo siromaštvo u materijalnom, ali bogatstvo u ljudskom smislu.

- Kada su Voja ostavili u vojsci, rešila sam da napustim selo i krenem s njim, suprug mi je, treba da budem uz njega. Sećam se kada smo se selili iz Aleksinca u Niš, na jednom vojnom vozilu dve porodice, ali nama nije bilo tesno, poštovali smo se, družili. I nikad nisam gledala unazad, samo napred - priča baka Vujka.

Kad bi nas bog uzeo zajedno
- Stari smo, nemamo više želja, osim da su nam mladi zdravi i srećni, to nam je najvažnije. Ako smo zaslužili tu poslednju želju, voleli bismo da nas Bog uzme zajedno. Tolike godine smo lepo proživeli, lepo bi bilo da zajedno i krenemo kad dođe vreme - kaže baka Vujka.

(blic.rs)