In memoriam: Andrej Mitrović borac protiv netrpeljivih

Pre tri godine, 25. avgusta 2013. umro je u 77 godini dr Andrej Mitrović, profesor istorije na Filozofskom fakuletu u Beogradu. Humanista i erudita. Izučavao je balkanski prostor i mesto Jugoslavije u evropskoj politici. Pisac briljantne knjige Vreme netrpeljivih ostaće upamćen kao borac protiv nacionalizma. Te pošasti i kuge Balkana, kako je, svojevremeno, za portal Tačno.net govorila prof. dr Ljubinka Trgovčević životna saputnica Andreja Mitrovića.
Danas priznata i u medjunarodnim krugovima istoričara, njegova učenica, profesor dr  Dubravka Stojanović sećajući se svog učitelja kaže: Andrej Mitrović je verovao da reč intelektualac znači biti angažovan. Od početka nacionalizma u Srbiji jasno je da je stao na suprotnu stranu. Bilo mu je teško zbog raspada Jugoslavije, rata i žrtava. Učestvovao je u demonstracijama, govorio na tribinama, davao intervjuje, pisao. Upozoravao je i opominjao, jer dok su drugi obećavali pobedu, on je jasno video poraz. Odudarao je od oduševljenje mase, ali i od većine stručnih krugova. O tome najbolje svedoči činjenica da od dopisnog člana nikada nije unapredjen u zvanje redovnog člana Srpske akademije nauka. To mu je i najveće priznanje i potvrda koliko je smetao. Svoj put i svoj krug čuvao je dajući primer da se uvek,pa i kada gomila počne da usisava, može ostati svoj.

Andrej Mitrović napisao je preko dve stotine naučnih radova. Njegovi studenti i poštovaoci, pored sjajne knjige Vreme netrpeljivih u kojoj je prikazao političku istoriju velikih država Evrope od 1919 do 1939. godine, pamte i jednu drugu – Fašizam i nacizam. Obe, neka mi to bude dozvoljeno da kažem, iako istorijske bile su i duboko anticipativne, na neki način. Danas ponovo živimo u vreme netrpeljivih. U vreme oživljavanja fašizma i nacizma. Te pojave prisutne  su na globalnom ali i regionalnom nivou.

Ovako je Andrej Mitrović govorio o fašizmu: Pokreti, stremljenja i partije označeni ovom rečju, uprkos svim razlikama, svi imaju istu suštinu. Ona se najuočljivije pokazala u usmerenjima ka stvaranju autoritarne nacionalne države. Ona treba da obezbedi potpunu političku homogenost društva na temelju ukinutih sloboda, bitno ograničenih prava i potpune pdredjenosti pojedinca.

Preuzimajući tradiciju velikodržavne ideje od država velikih sila i njihove imperijalne programe fašizam i njegovi protagonisti proagiraju ih i obrazlažu ih sa krajnjom žestinom. Uključujući  i nabrutalnije nasilje, dok je mobilizirajući ideološki moto sveden na služenje svetim interesima nacije, odnosno nacionalne države.

Prepoznatljivo i danas. Zar ne?

(tacno.net)